Pastorala (Kroz granje nebo)

Stihovi

U POTRAZI ZA SREĆOM

Duša moja tvoju traži,
Da bol smiri,
Tugu blaži.

Usne tvoje, dar od Boga,
Nek' su blizu srca moga.

A te oči, smutilice,
Neka greju moje lice.

Dum Dum

Ovo je Maxov najbolji drug........doduše, pomalo elegantno popunjen, ali nema veze - uvući će malo stomak i sve će biti u redu.

Istina o Dučiću

"Дучићу свака част на језику, на већем дијелу поезије и на путописима. "Благо цара Радована" је претенциозни шит. Знамо да је Дука био швалер (ни жене пријатеља му нису биле мрске), знамо да је био искомплексиран па је свугдје тврдио да је из Дубровника, а не из Хрупјела, знамо да ни рођеног сина није признао... Да не идем даље - мени је гротескно када прочитам шта он пише о женама."

Biseri

Ko prvi devojci njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena. Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kad odlaze. Muškarci čitaju novine a žene romane. Muškarcima mnogo više odgovara mnogo kratkih uzbuđenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo. Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slušaju i trpe. Niko ne veruje lepim ženama, suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima. Vara se svaki muškarac kad veruje da je pouzdan u ženu samo zato što ga ona voli. Vodite računa. Da bi svi muškarci mogli varati svoje žene, u tome moraju učestvovati i sve žene. Ima više nevernih muževa nego nevernih žena. To znači da na jednu nevernu ženu pada nekoliko nevernih muževa. Žene su kao velike, a muževi kao male kazaljke na satu. Dok žene lako i živahno optrče ceo krug, muževi se lako pomere do sledeće numere. Žene vole da vole, a manje im je važno koga će voleti. Muškarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko će ih voleti. Nemojte se ženiti zbog noći. Noću možete i spavati. Tražite ženu koja će vam rešiti probleme danju. Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas. Čim očevi počnu da pričaju kako je bilo, deca znaju kako će biti. Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči. Roditelji se zaprepaste kada čuju da im se deca drogiraju. Ne mogu da veruju. Kad su ih poslednji put videli, nisu se drogirala. Samo deca koja ne slušaju mogu biti bolja od svojih roditelja. Ima nepodmitivih ljudi, to su oni od kojih ništa ne zavisi. Ne trčite za ženama, da se ne sudarite sa onima koji od njih beže. Plašimo se nekih ljudi. Oni mnogo više mogu nego što znaju. Ne dokazujte im da malo znaju, jer će vam pokazati koliko mogu. Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide. Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube. Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je zajedno, tad ne pravi pitanje s kim je. Ako postoje i neke druge, razvijenije civilizacije, na drugim planetama, možda je zemlja njihov pakao. Ako ste nekoga zavoleli bez razloga, kasnije će vam ti razlozi sve više nedostajati. Bio je niko i ništa, sad je niko i nešto. Istine su sve glasnije, jer su oni koji treba da ih čuvaju sve stariji. Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati. Kadrovske liste prave se tajno, u najužem krugu najpoverljivijih. Mora tako, skriveno i tajno, jer i kriterijumi nisu za javnost. Mladi moraju da žive noću - beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi. Niko vam ne zavidi na sposobnosti, već na uspesima. Dok radite, smatraju vam ludim, a kad nešto postignete, srećnim. O svakome se može govoriti loše, samo je potreban povod. Nije teško biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije. Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola. Nesreća je veći porok. Pošteni su pošteni samo zato što ne umeju ili ne smeju da budu nepošteni. Skromnost nije za svakoga. Ona lepo stoji samo onima koji bi imali zbog čega biti neskromni. Što je manje ono što bi ste hteli ukrasti, sve je veći rizik. Teško je biti sam, od toga je jedino teže kad su dvoje sami. Trebalo bi do daljnjeg zabraniti sve govore. Neka svako uradi ono što je hteo da kaže. Zdravi su samo oni koji još ne znaju da su bolesni. Siromah je onaj koji ima para, a bogat je samo onaj koji ih troši. Nije važno da li neko radi ili ne, važan je samo rezultat. Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju ni malo. Za život je najvažnije strpljenje. Da bi ste dugo živeli potrebno je mnogo strpljenja. Iz malog tela i velike duše, brže izrastu krila, nego kad je obrnuto. Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme. Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni. Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih, bogati vide samo bogatije od sebe. Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete.


Dušan Radović

Zazubice - Utjeha

Sendvič

"...sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se covijek ne smije predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoće nesavladive. Ali kad se otkineš od sebe neodlučnog, kad pobjediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svijet više nije skučen i pun prijetnji."

Meša Selimović


Prilozi za blog Sv. Gloriana

Reče mi jedan čo'ek

Pre desetak godina, zabavljala sam se sa nekim likom, dobrim, ali mnogo hladnim i suhim, ko da mu je mama iz Sahare, a tata iz Sibira......ubitačna kombinacija.......i pošto me tako gurao od sebe svako malo i ujedao za srce.....kad vidi da je preterao......onda bi se "vadio" na razne načine. Najbolji biser mu je bio recimo......u nekom trenutku (pošto smo mnogo vremena provodili kod njega)...."Nećeš TI bacati moje smeće", to kad sam uz put uzela kesu da bacim đubre......pa onda par sati kasnije, nakon što me dobrano izmaltretirao i "izujedao" kaže da bi povadio fleke: "Dobro, evo, ti baci đubre"........i ja treba da šenim od sreće!

(Prilozi za blog Sv. Glorijana - deo prvi)

Šta sam sve pisala pre skoro godinu dana

....Drugi, treći, četvrti dan onog čuvenog mora....opet smo sami išli na kraj plaže....pitala sam ga da li ima brata, za sestru mi je već rekao: "Imam ja takvu jednu kod kuće", je li piškio u krevet kad je bio mali, odnosno malo veći, zašto grize nokte kad ima toliko godina, od koga je pokupio naviku da čita knjige...svašta sam ga pitala, baš kao Pero Zubac onu svoju Svetlanu u Mostaru....i ključ mi je uzeo, znala sam to, čim sam videla da nedostaje, ali nisam smela da mu kažem. Konačno sam skupila hrabrost i tražila da mi vrati ključ. Nisam smela da ga pogledam u one vučje oči, odala bih se, gledala sam u zemlju, u Maxa. "Dobro, kupićemo dinju, lubenicu, šta god hoćeš", kaže...."Neću ništa, vrati mi ključ", kažem drhtavim glasom. Na plaži je našao ligeštul, suncobran, kupio dinju, lubenicu...."vidiš kako sam dobar", kaže "još samo ključ da vratim; ti mi lepo napravi limunadu i za to vreme ću ti vratiti ključ". Osećala sam se kao krpa. Usamljena krpa. Nije nam se išlo nazad istim putem. Svratili smo do onoga što se zove Stara banja, kad tamo dve stare školske klupe, razvaljene stoje u crnom, smrdljivom mulju koje narod zove lekovito blato. Nosimo dinju, sedamo na te klupe....jedemo. Ispred nas kolica puna mulja, kad je prišao jedan debeli Ciganin da pita može li da proba da se namaže. I tako, reč po reč, ispriča nam da je bio vozač, profesionalni, i da žali za tim vremenima, da je proputovao pola sveta i da ima tu negde svoju Ciganku, samo se iskvarila, nije što je nekad bila, a on kaže: "Evo ova moja žena isto, nekad je bila vatrena, a sad samo jede". Nisam se naljutila, bilo mi je drago, da i pored "kalimero" osećaja nekom pripadam, da me je neko uzeo u zaštitu, jer u glasu nije bilo ni trunke zlobe, naprotiv, grlio me glasom i rečima i pokretom. Na kraju je ostalo da nam Ciga plati pivo kad se sledeći put vidimo. Kako se ljudi nekad lako upoznaju.
I tako na klackalici, potpuno obuzeta njime, a krajičkom mozga stalno na oprezu (uzeo mi je ključ, kako je mogao tako nešto da uradi. Ne smeš da se predaš. Pazi!) odosmo na pileće belo u restoran sa istim imenom "Stara banja" i Nikšićko pivo nikad bolje u životu, bar se meni tako učinilo.

Brave at heart

...Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi
Još najbliže stoje postojanoj sreći;
Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi,
A ne koji drugi, a ne koji treći.

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ćeš jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se večno pati.

I umri, da spases verovanje čisto,
Da si kadgod stao pred istinom golom:
I da u životu nisi jedno isto
Jednom zvao srećom, a drugi put bolom...

JOVAN DUČIĆ

Zakasneli izveštaj sa puta po istočnoj Srbiji

Vrelo Mlave

Manastir Gornjak u dolini Mlave




Na ovakva putovanja najbolje je ići sa planinarima, zato što se oni em lepo napešače i nauživaju na svežem vazduhu, em posete što je važno - obično manastire ili neka druga važna mesta....ali, moja kuma nije baš luda za planinarenjem, više je ležeći tip, pa smo tako uglavnom obišli manastire i vrelo Mlave (na moje insistiranje). Put se opravdano zove auto-strada, jer je bogami prilično opasno za vožnju. Srećom, retki su automobili, bar u onom delu od Gornjaka do Žagubice. Livade i čuke ostavljam meni i Mlati da se naslađujemo.

Utopija

Čovek treba uvek da pita. Ne kaže se džabe: "Ko pita - ne skita." Vidiš, našla sam, neko već pravi kozji sir, eno onako otprilike izgleda etiketa sa sira. I pošto sam odlučila da se bavim kozama (mnogo pametnije od mnogih ljudi), počela sam da se raspitujem šta i kako. I eto, prvo što su mi ljudi rekli, najbolje mleko, sir i meso je od koza koje zive u suvim predelima, tako da mi se čini da je ova dolinica na kraju koje piše Jasen pogodna za tako nešto. I onda još zasadim malo grožđa, smokvi, paradajza, raštana i ostalog što treba za ishranu....kupim motokultivator i eto!.....pozdravio me Thomas Moor