Tajna postanja

"Vladari iz senke" veruju da poseduju celokupno svetsko znanje. Da su ga osvojili. Ubeđeni su da imaju razrešenje od praroditeljskog greha i bezgrešno pravo na "jabuku saznanja". O, jada li u njihovim skučenim mozgovima. Ako su ubeđeni da već ubiru korist od tog ploda "znanja dobra i zla" mala im je vajda, još manje znaje, a najmanja – mudrost. Da nije tako, ne bi činili to što čine. Od Prvog i Drugog svetskog rata, preko Srbije i Iraka, do zamrzavanja zauvek truležnih sopstvenih zemnih ostataka. Uzalud im (navodno) znanje, poput svinjama biseri.

Sklanjanjem pogleda od realnosti, čovečanstvo u crno zavijaju. Sopstveno shvatanje dobrote, sa Svevišnjom poistovećuju. Spaljivanjem zagovornika materijalističkog pogleda na svet, brane bedem sopstvenog materijalističkog shvatanja. Samo sa drugim predznakom. Imam – jak sam; posedujem – pametan sam; gomilam – svemoćan sam; samo su odrazi toga. Pa ipak, skriveni u mišjim rupama drhte da će to izgubiti i, iako sa jednom nogom odavno u posmrtnom kovčegu, veruju da će dosegnuti besmrtnost. Hoće, ali ne očekivanu.
Hitler je njihov odraz. Doduše, primitivniji. Imao je ideju i znao da se dobro skrije. U vučjoj ili pacovskoj jami, svejedno. Dosta su od njega naučili. Čak i preko toga na vlastitom iskustvu. Propadljivost tela ih još uvek muči. Klonirajući životinje, već kloniraju sebe. Problem je u tome što im se ne dopada ono što vide. U sopstvenim očima su sami sebi lepši. I pametniji. Nije im lako.
Samo je Gospod iznad dobra i zla, samo On razume i može da prašta. Ostalo je sve opsena. Za svako svoje zlo, narečeni traže dobro opravdanje. I nalaze ga samo u sopstvenom mozgu. "Cilj ne bira (i opravdava) sredstva" izmislili su da bi umirili od Stvaraoca dobijenu savest "da njome raspolažu po svojoj volji i nahođenju". I, po cenu – duše. Dok ne dođe Vreme…
Sve su lepo spakovali u sopstvenu šemu, svoju viziju harmonične budućnosti. Za njih ubijanje i smrt nevinih nema težinu greha. Ne uzimaj od mene i gazi preko leševa, životni moto i uslov opstanka. Ubijaju sve više i bezočnije, plašeći se starih duša u novom telu. Šta više, u tuđim telima ubijaju same sebe i sebi slične! Ali, šta se dešava. Duše žrtava se ovaploćuju u telima sopstvenih krvnika. Stradalnika iz koncentracionih logora u telima dželata, jasenovačkih mučenika u telima onih koji su nad njihovom glavom i Savom podizali malj. Na taj način dobro nagriza svoje zlo. Ono je rđa rđe
Dolazi do degeneracije, izobličavanja zla. Na žalost, ne onako i onoliko brzo koliko bi normalni želeli…
Borba protiv moćnika iz senke se naizgled čini nemogućom. Svaka glava koja štrči iznad proseka nestaje u noći ili bolnici za duševno obolele. Isto važi i za narode. Gde fizička sila ne pomaže, tu je novac. Duše su danas na najnižoj ceni. Šaka dolara je previše. Gde i on zanemoća, tu su "vere" to jest – sekte. Kod njih su duše još jeftinije. Koliko za jednu "polutku".
Svetski moćnici odvlače ljude od božje čestice i Svevišnjeg. Zavode ih knjigama "Sveta Krv – Sveti Gral", "Davinčijev kod" i sličnima. Jedna od pretpostavki o "Svetom Gralu", ukoliko uopšte postoji, jeste znanje "Prvog Greha", koje vodi na put u svet vančulne realnosti, način saznanja o svemu "od postanka sveta do danas i budućnosti", dakle, putovanje kroz vreme u svim pravcima i gotovo do samog njegovog kraja.
A "Božje otkrovenje" će se relativno uskoro dogoditi. I to u domenu fizike. Konačno će se saznati istine i tajne religija. Posebno, realnost svemoći gospodnje. Njegova snaga, moć, sveznanje, nedodirljivost i nedostižnost, sveprisutnost u našem svakodnevnom životu i organskoj i neorganskoj prirodi. Čovek će shvatiti da tajne, u stvari – nema! Reč je samo o ljudskoj nesavršenosti i neznanju. Gledano iz ugla istorijskog poimanja vremena, čovek je koliko juče bio ubeđen da je munja "božji prst", a grom Njegova srdžba. A danas?
Gospod je sa nama i u nama. U svakog trenutku našeg bitisanja, od samog Postanka. On je (i) ona energija koja sve prožima i sve "zna", ali i ono što neki nazivaju etrom.
U trenutku oslobađanja tela, čovek više nema tajni. Zašto se, onda, celog života stiskao, povlačio u sebe, zatvarao? Zbog straha od (samo)saznanja i (samo)spoznaje, ali i potencijalne opasnosti da to neko drugi sazna. Možda će mu time nauditi. Koliko puta dnevno kroz čovekovu glavu prolete lepe, a koliko ružne misli? Šta je sve u stanju da pomisli o osobama iz najbliže okoline, da ne govorimo o ostalima? Kako da im otvori prepun "kofer" sopstvenih ne baš ljupkih misli, a da ipak sačuva dobre odnose do kojih mu je, inače, istinski stalo. I, eto odgovora: opterećen i sputan sopstvenim mislima, čovek ne može da dosegne i prodre u etar.
Ljudi se gotovo panično plaše osoba sposobnih da "čitaju" tuđe misli, nesvesni da ih upravo taj strah – odaje. Pogled, grimasa, tik, podrhtavanje ruku, položaj tela, znojenje, rumenilo… sve su to (nesvesni) izdajnici sklonjenih misli i osećanja. Pronicljivost, između ostalog, znači i čitanje tih tajnih znakova izdaje. Nije potrebno odviše napora da bi se prozrela neiskrenost, lažljivost, loša namera. Pogledajmo, za primer, samo "govor očiju" za koje je narod rekao da su "ogledalo duše": igraju mu oči k'o na zejtinu; sklanja pogled u stranu; gleda preko glave sagovornika itd. Odgovor na to su tzv. "rentgenske oči", tj. one od kojih ništa ne može da se sakrije. Kažu: gleda ga pravo u zenice, on bi da pobegne, a ovaj ga pogledom prikovao za zemlju. Ovo je, rekoh, samo mali deo arsenala (izdajničkog) govora tela, koje se prilično lako može pročitati.
Fotoni su sa obe strane. Kreiraju misli, prenose ih, skladište, brišu. Oni su, dakle, istovremeno osnov, uslov i posledica svog znanja i komunikacija. Mogu se zamisliti kao talasi ili astralne niti, u svakom slučaju, brzina im je neograničena, kriju neslućene mogućnosti i podložni su najrazličitijim transformacijama. Tek će se dokazati njihova gotovo beskrajna raznolikost, komplikovanost međusobnih odnosa i veza, fundamentalan značaj u funkcionisanju "ovog", a čini mi se još više duhovnog (bestelesnog) sveta. Fotoni su, zapravo, veza između opipljivog i bestelesnog sveta. Telesni prožimaju do kraja, bez ostatka, istovremeno ga dovodeći u vezu sa bestelesnim svetom kome i sami pripadaju. Ako je ćelija osnov života, onda je foton osnov i ćelije i svekolikog materijalnog i nematerijalnog sveta. Njegovo razumevanje dovešće do praga otkrovenja gospodnjeg. Tada će doći do prave provale novih teorija koje će iz korena izmeniti svet i naše poimanje i njega i samih sebe. Otkrićemo da smo sa Gospodom i u Njemu.
Ali, vratimo se "opipljivijem" aspektu ljudskog organizma. Valja razumeti da je stvoren sposobnim za odbranu od svih vrsta infekcija. Tokom razvoja je preživeo veliki broj virusa brzog dejstva, poput malih i ovčijih boginja, dečje paralize itd. U najvećem broju slučajeva mu je dovoljno oko devet dana da izgradi efikasnu odbranu protiv njih. A ako već može da preživi napad i tih najagresivnijih virusa, nema sumnje da će veoma lako izaći na kraj i sa onim "sporijim".

Todor Jovanović