Moj na Mišaru

Polećela dva gavrana vrana,
sa Mišara polja izdrkana,
poslala ih kulinova kada,
svom kulinu jade da izjada.
Guščije pero u govno umoči,
pa ovako pismo njemu sroči.
Kure moje ovlaš obrezano,
moj kuronja moja živa rano,
dok ti ležis sa vojskom u Skoplju,
pojma nemaš kakvu imas droplju.

Kad god je sramota zasvrbi,
naguzi se da je jebu Srbi.
Kao da beše volja Alahova,
jebaše je u vise mahova.
Najžesće je jebo Đorđe Crni,
od njega joj i sad pička trni.

Jahala je Stojković Milenka,
na prezime kao na zelenka.
Pa da vidiš Jovana Kursule,
na kurac mu stanu po tri bule,
po tri bule i dva janičara,
i jos frtalj slobodna mu kara.

Vujadina hajdučinu staru,
volela je da drži za karu,
staru kitu dražila je stalno,
malo rukom, a više oralno.

Jebao je Buljubaša Zeka,
kita mu se vidi iz daleka,
nije kita nego kolos pravi,
kada hoda vuče ga po travi
I Zekinih stotinjak jataka,
mrkih veđa, ogromnih pataka.
I knjaz Miloš jeb'o je takodje,
teško curi kad li mu nadodje,
kita mu je kao ruka tanak,
voli ribu više nego danak.

Uspeli su i dahije ljute,
da nataknu na kurčine krute.
U guzicu često beše heftana,
hrabra vojska našega Sultana.
Alah agbar dobro biti neće,
kad se Turčin na kriv kurac meće.


Ljuba Moljac